Koronavirus neće nestati, moramo naučiti živeti s njim

coronavirus world

© Quora/KJN

“Ovaj virus možda neće nestati” izjavio je sredinom maja visoki zvaničnik Svetske zdravstvene organizacije Majkl Rajan, apelujući na čitavo čovečanstvo da je vreme da naučimo da živimo sa koronavirusom.

Kada su se pojavile male boginje morbile, zarazile su pola planete, a tokom 20. veka godišnje su odnosile više od milion života. Onda su Džon Enders i Tomas Pibls izolovali virus 1954. godine i razvili vakcinu devet godina kasnije. Tek četiri decenije kasnije, bolest je konačno eliminisana iz Severne Amerike, piše Medicalxpress.

Za svaku bolest izazvanu virusom, poput morbila, zauški ili rubeola, za koje je pronađena vakcina, postoji i paralela kao HIV, malarija, hepatitis C ili Zika virus, za koje vakcina zauvek ostaje nedostižna.

Šta je sa koronom?

Uprkos nadi da će naučnici proizvesti vakcinu koja će zaustaviti širenje pandemije koronavirusa, visoki zvaničnik Svetske zdravstvene organizacije Majkl Rajan izrekao je nedavno nešto veoma važno, a možda za svet i presudno u ovom času. On je na redovnoj konferenciji za štampu 14. maja, izjavio:

“Ovaj virus možda neće nestati.”

Sa njim je saglasan i virolog sa Univerziteta Alberta, Dejvid Maršant, koji je pola života istraživao i tragao za lekom za opasan respiratorni sincicijski virus (RSV), dodajući da vakcine nisu sigurna opcija.

“Nisam optimističan da ćemo u narednih nekoliko godina uopšte pronaći vakcinu jer imamo tako malo podataka o koronavirusu”, rekao je Maršant, koji drži Kanadsku katedru za istraživanje u virusnoj patogenezi.

“Zapravo, predlažem da ovaj virus postane endemičan. Virusi nisu stvari sa kojima se možemo boriti. To su pojave sa kojima naučite da živite, da ih lečite i ublažavate.”

Maršant veruje da će se naći tretmani u obliku antivirusa koji usporavaju replikaciju virusa ili sprečavaju ulazak virusa u ćelije ili će se bar ponovo prisvojiti od postojećih antivirusa poput remdesivira, koji je razvijen u borbi protiv ebole.

Živimo sa virusom, dok struka traga za lekom

“Zbog ovoga sam prilično optimističan. Učenje da živimo sa virusima, dok je glavni prioritet medicinske zajednice – lek”, naglašava Maršant.

On kaže da čovečanstvo mora da se fokusira na život i ublažavanje rizika od COVID-19.

“To znači da je razumevanje virusa deo svakodnevnog života. Čak se i respiratorni virusi, za koje se dugo smatralo da se javljaju samo zimi, mogu naći tokom cele godine u određenim delovima sveta”, kaže on.

Maršant je ukazao na studiju iz 2018. u kojoj su istraživači tokom leta brisali nosnice posetiocima koji su ulazili da obiđu razne turističke atrakcije Njujorka. Pregledi su pokazali da je 7,2 odsto posetilaca bilo pozitivno testirano na brojne respiratorne viruse, uključujući uobičajene poput rinovirusa, koji inače dovode do prehlade i koronavirusa. On je rekao da je ova studija takođe otkrila nisku stopu gripa, parainfluenze i RSV-a, sugerišući da bi ti virusi mogli da prođu do sledeće sezone gripa umnožavanjem na niskim stopama.

“Treba nas podsetiti da preko zime živimo sa nekim potencijalno opasnim virusima”, rekao je Maršant, čiji je glavni fokus laboratorija RSV, koji se maskira u običnu prehladu ili grip, a može da ubije i do 200.000 ljudi godišnje i to uglavnom mladih.

Stotine hiljada godišnje umre od gripa i dijareje

Više od 200.000 dece godišnje umre od dijareje, a o tome ne čujemo ništa, a pored toga ne ubrajamo i stotine hiljada ubijenih od gripa.”

Maršant naglašava da nigde taj pojam nije zaživeo osim u odeljenjima za hitne slučajeve u Alberti.

“Razgovaramo o tome da ne želimo da pretrpamo zdravstveni sistem, ali dečja odeljenja hitne pomoći širom Alberte bila su preko čitave zime preplavljena sa bolesnom decom u jednoj lošoj godini,” rekao je.

Dodaje da je jedino dobro u pandemiji, što javnost nauči da postoji veliki deo populacije koja je veoma ranjiva i da su preventivne navike koje smo formirali pandemijom COVID-19: pranje ruku, fizičko distanciranje, držanje podalje kada ste bolesni, sve navike koje treba da budu prepoznate i tokom sezone gripa.

“Na primer, ako smo na vrhuncu gripa ili RSV-a, hajde da praktikujemo socijalno distanciranje, da se pomerimo tih šest stopa u prodavnici, nemojmo se previše rukovati i biti posebno oprezni i imati karantinske mere oko bolnica i staračkih domova “, rekao je. “Ponekad društvo mora pružiti zdravstvenu zaštitu i omogućiti mu da se pripremi, a kad se to učini, onda je vreme da društvo nastavi sa životom.”

Građani trpe jer države ne finansiraju zdravstvo

U osnovi vidimo pred nama značajne nedostatke u našem zdravstvenom sistemu, od kojih se većina može pripisati godinama i godinama smanjenog finansiranja od strane vlada svih političkih prilika širom zemlje“, kaže Džon Čurč, stručnjak za politiku zdravstvenog sistema.

U 2018. godini, Čurč je zajedno s koleginicom Ejmi Gerber i medicinskom sestrom Donom Smit, analizirao 18 javnih ispitivanja i izveštaja o greškama u odgovornosti Ujedinjenog Kraljevstva i Kanade. Kanadski primeri koje su analizirali, uključuju epidemiju Valkerton Ešerihije koli, koja je harala 2000. godine. Potom izbijanje SARS-a iz 2003. u Torontu, gde su se postavljala pitanja ko upravlja tokom krize, kao i krvni skandal iz 1980-ih u kome su hiljade primalaca krvi zaraženi HIV-om i hepatitisom C.

“Trenutna pandemija COVID-19 još jednom nas podseća na lekcije koje nismo naučili iz prošlih događaja u kojima su mnogi ljudi ili povređeni ili ubijeni jer nismo uspeli da naučimo iz naših grešaka u prošlosti.”

Čurč je rekao i da je federalna vlada dobila izveštaj 2006. (post-SARS) u kome se upozorava da će se ponovo pojaviti velika pandemija i da moramo da se pripremamo za ovaj dan. Međutim, uzastopne savezne vlade uglavnom su ignorisale preporuke zbog prekomerne zabrinutosti za smanjenje troškova. Napomenuo je da znamo iz prošlih iskustava, da su uslovi u ustanovama za stare, bili manje nego idealni.

“Ako od ovog trenutka išta naučimo, trebalo bi da bude to da je svaka priprema vredna ulaganja”, rekao je. On je takođe dodao: “Činjenica je u tome što COVID-19 demonstrira koliko je neophodno pravilno funkcionisanje zdravstvenog sistema” zaključio je.